//
Lokalna samouprava starosedelaca na Međici

Udruženje ljubitelja Save i Dunava već pola veka stara se o ostrvu između Novog Beograda i Ade Ciganlije, koje još nije meta masovnih poseta

Pola veka prošlo je od kada su prvi avanturisti i poklonici prirode stigli na Adu Međicu i podigli drvene kolibe u krošnjama kraj Save. Na netaknuto rečno ostrvo pobegli su od urbanizacije koja je zakoračila u druge zone gradskog priobalja. I posle pola veka, Međica odoleva komercijalizaciji i masovnim navalama izletnika, a o prirodi i poštovanju njenih zakona stara se Udruženje ljubitelja Save i Dunava.

– „Pioniri” naseljavanja stigli su ovde 1962. godine, a već 1963. od opštine Novi Beograd dobili su pravo na korišćenje 86 parcela za sojenice i dozvolu za postavljanje splavova, najpre na strani okrenutoj prema Adi Ciganliji, a kasnije i na onoj koja „gleda” na Blok 44. Tako je i pravno utemeljena svojevrsna lokalna samouprava. Udruženje ima Statut i Pravilnik odgovornog odnosa prema prirodi, a uvek je važio nepisani zakon: „da smo ovde svi jednaki i svi smo u gaćama” – svedoči Dobrica Talić, predsednik Udruženja ljubitelja Save i Dunava.

Ovde su se od početka okupljale arhitekte, sudije, lekari, advokati, književnici, novinari, glumci… Međica nema i ne želi da ima „strogi vizni režim”, pa se u vrelim letnjim danima tu nađe i po dve hiljade gostiju. Starosedeoci kažu da im izletnici ne smetaju sve dok ne zagađuju okolinu i ne remete mir ostrva. Najveći deo njih ne zadire dublje u adu – uglavnom se drže plaže na uzvodnom špicu ostrva, koje je pre 40 godina betonirano.

– Uređenje te obale je jedina pomoć koju smo dobili od države. Betonski bedem služi da spreči eroziju obale. Rečna struja je toliko snažna da nas svake godine pomera za 50 centimetara do jednog metra nizvodno. Ako se Međica ne ukroti – jednog dana nasukaće se na „Most na Adi” – kroz osmeh upozoravaju predstavnici Udruženja.

Upravo činjenica da se tlo pomera jedan je od razloga zbog kojeg je priroda na Međici uspevala da se odbrani od urbanizacije.

– Da bi se ostrvo „usidrilo” i obezbedilo od poplava koje su ovde redovne, potreban je ogroman novac. Veliki izdatak bilo bi i dovlačenje instalacija za struju i vodu sa Novog Beograda. Mi se snalazimo u skladu sa ekološkim standardima – pomoću solarnih ploča obezbeđujemo struju, tek koliko je potrebno za opsluživanje osvetljenja, televizora, radio-aparata i frižidera. Dovoljno nam je da sednemo i družimo se uz čašicu i kazan paprikaša – naglašava Talić.

Jedno od čuda prirode na Međici je hrastova šuma koju čini oko 250 samoniklih stabala, starih između 50 i 100 godina. To je, tvrde ovdašnji domaćini, retkost u našim predelima i na ostrvu se od dolaska prvih vlasnika sojenica neguje kult ovog mesta.

– Konsultovali smo „Srbijašume” i planski zasadili još stotinak mladica belog jasena, autohtone vrste u plavnim i barskim područjima. Da bi se sačuvala vegetacija u pravilnik smo uvrstili odredbu da je moguće betonirati samo četiri do pet metara kvadratnih i staze koje se pružaju duž obala. Pojedince koji su pokušali da prekorače ta ograničenja smo u tome sprečili. Tek da bi se znalo da „domoroci” ovde poštuju zakone prirode – zaključuje Talić.

———————————————-

Vrane istrebile pačiće i vrapce

U Udruženju ljubitelja Save i Dunava ističu da se u poslednje vreme dešava da pojedine sojenice i splavovi budu obijeni.

Naš čamac kojim se iz Bloka 44 stiže ovde, tretira se kao javni prevoz, pa smo dužni da vozimo svakoga ko to poželi. Stižu tako pojedine grupe mladića koje najčešće odlaze u napuštene vikendice i splavove, galame i prave nered. Nekoliko puta smo morali da ih prijavimo – kaže Dobrica Talić.

Svojevrsni problem su i vrane, jer su se ove ptice toliko namnožile da su istrebile pačiće, vrapce, golubove…

– Više ništa ne može da se izlegne od njih. Rasterujemo ih petardama, ali se vrlo brzo u krošnjama opet okupljaju jata – navodi Talić.

Pojedini posetioci Ade Međice žale se i na porast broja pasa lutalica. Kažu da su neki agresivni, pa pozivaju vlasnike sojenica i splavova da ih udome.

– S obzirom na to da ih pojedini članovi štite i hrane molimo ih da, ukoliko su iskreni ljubitelji pasa, udome ove životinje, a kod nas evidentiraju ljubimca za kojeg su preuzeli odgovornost – apeluju u Udruženju ljubitelja Save i Dunava.

———————————————-

Jači od leda, ali ne i od glisera

Protekle zime, Međica i svi tamošnji splavovi bili su okovani ledom. Najuporniji privrženici ove ade dolazili su i u toku najhladnijeg perioda, patrolirali i lomili ledenu koru koja je pretila da smrvi objekte na vodi.

– S ledom smo se nekako sami izborili, ali ne znamo šta ćemo sa gliserima, jer ovuda redovno voze brzi čamci. Buku i talase prave ne samo na plovnom putu između Međice i Novog Beograda već i između našeg ostrva i Ciganlije, gde plovidba nije predviđena – žale se u Udruženju ljubitelja Save i Dunava.

 

 

 

Advertisements

Дискусија

One thought on “Lokalna samouprava starosedelaca na Međici

  1. najbolje bi bilo da se ispod i iznad ostrva postave ploveci znaci,bove sa jasnim znakom zabrane izazivanja talasa tako da svi usklade kretanje rekom kako ne bi izazivali lomove mostova,prevrtanje stvari i slicne stete na splavovima,uz ovo i vece prisustvo recne policije neumoljivi gliserasi bi naucili da se ponasaju.interesantno je da kada isti vlasnici glisera prave predah u nekom restoranu na vodi psuju druge koji prolaze zato sto se njihov ljubimac ljulja te udara i ostecuje.

    Свиђа ми се

    Posted by teodor | 3. маја 2017., 11:48 AM

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Translate

BILJKA KOJA UBIJA ĆELIJE RAKA

DONACIJE – PayPal

RSS Novosti

Advertisements
%d bloggers like this: