//
Rašino selo – oaza usred lazarevačkih kopova

U nameri da otrgne tradiciju od zaborava i da meštanima svog zavičaja pruži priliku za zaposlenje, Radoje Stanojlović je na svom imanju u Rudovcima sagradio turistički kompleks. – Gradi i specifični hotel „Lasta” sa 13 apartmana za konje

„Ovde će biti gosti. Imaće sve uslove. Struja i voda su uvedene, ostaju još završni radovi”, govori Radoje Stanojlović prolazeći duž dva špalira prostorija u izgradnji na svom imanju u selu Rudovci kod Lazarevca. To su buduće sobe hotela „Lasta”. U 13 „apartmana” uskoro će moći da se smeste prvi posetioci. Na jelovniku će im biti šumadijska trava. Čudno zvuči? Ne, ako se zna Stanojlović planira da otvori hotel za – konje.

– Postoji dosta bogatih ljudi u Evropi i SAD koji vole konje, pa ih vode sa sobom na putovanja, u prikolicama. Odlaze u mesta gde mogu sebi i svojim ljubimcima da omoguće boravak. Zašto Rudovci ne bi bili jedno od tih mesta? Naši političari ionako hoće u Evropu. Iz te Evrope će im dolaziti takvi bogataši. Pa neće valjda da „parkiraju” konje da brste travu kod „Hajata”? – kaže Stanojlović.

Podizanjem svojevrsnog pansiona Raša, kako ga meštani zovu, želi da kruniše svoj projekat nazvan „Rašino selo”. Ovaj doktor ekonomskih nauka i svojevremeno predavač na Univerzitetu u San Dijegu u Kaliforniji, za vreme decenija boravka u Americi razvio je uspešan biznis. Organizovao je proizvodnju aditiva za stočnu hranu. Izvozi je u 70 zemalja, ponajviše u Južnu Ameriku, Aziju i istočnu Evropu.

Odlučio je da ono što je stekao posveti Rudovcima, naselju u zavičaju. Zato je 2007. počeo da gradi „Rašino selo”.

– Selo u Srbiji izumire. Možete danima da putujete kroz našu zemlju i da vidite prazne kuće i nijednu kravu. Duša me je bolela kad sam bio u selu kod Knjaževca sa 1.200 kuća u kojem je ostalo nekoliko desetina ljudi – objašnjava Stanojlović svoje motive.

U nameri da tradiciju otrgne od zaborava, ali i da meštanima Rudovaca pruži priliku za zaposlenje, Raša je na oko dva hektara poseda počeo da gradi turistički kompleks kroz koji je proveo ekipu „Politike”.

Opasana kamenim zidinama, ova oaza prirode i mira krije svašta: amfiteatar za „stotinak mršavih odnosno osamdesetak debljih posetilaca”, vodenicu, toranj visok dvadesetak metara sa kafeom za zaljubljene, sobe za goste… U biblioteci se nalazi pregršt knjiga i Rašinih uspomena sa putovanja: iz Kine, Rusije, Turske… Ima tu i zanimljivih publikacija, poput studije o selu Orašac koju su dvojica Amerikanaca napisala na proputovanju Balkanom i objavila krajem pedesetih godina minulog veka u SAD… Deo imanja je životinjsko carstvo, sa kalifornijskim zečevima, lisicama, kornjačama, patkama, jelenima, konjima… Kroz deo poseda prolazi i rečica Peštan.

– Trenutno gradimo, osim hotela za konje, i čajdžinicu, bazen, ali i hotelčić koji je u završnoj fazi – objašnjava Stanojlović.

Godišnje kroz „Rašino selo”, kako kaže domaćin, prođe manje od hiljadu turista koji za ovu destinaciju saznaju posredstvom interneta. Ono što izostaje jesu – meštani. Malo je ko došao da ovde traži posao. Čudno, budući da kamene zidine „Rašinog sela” kao da odvajaju dva sveta, a ne dva dela iste naseobine. Izvan Stanojlovićeve raskošne oaze nalazi se pomalo depresivan krajolik naselja okruženog kopovima Rudarskog basena „Kolubara”.

Do Rudovaca, koji broje nešto više od hiljadu žitelja, iz Beograda se stiže kroz industrijski „pejzaž” nalazišta uglja u Velikim Crljenima. Kada se prođe deonica puta duž kojeg su sa obe strane načičkana postrojenja i gde umesto dobrodošlice namernike dočekuju neprijatni mirisi, ulazi se u Rudovce. U malenom centru ovog mesta nalaze se, između ostalog, biblioteka, pokoji dućan, dispanzer i autobuska stanica čija je čekaonica „tapacirana” umrlicama.

„Kolubara” je, kažu meštani, odavde otišla pre neku deceniju kada je završena potraga za rudama pod Rudovcima, ali meštani i dalje „jure” za njom.

– Slabo se ovde ljudi bave poljoprivredom. Svi bi da se zaposle u rudnik. Mladi odu tamo pa nešto sezonski rade ili se zapošljavaju kod privatnika. Ma, nije tol’ko loše, ko da se ne žali u Srbiji, ali, ima i mesta sa gorom situacijom – kaže meštanin.

Rašine reči kao da potvrđuju njegovo mišljenje:

– Ja sam sve ovo pravio za narod. A gde je narod? Nema ga. Ne postoji – kaže Raša kojeg, iako je u sedmoj deceniji života, entuzijazam nikako ne napušta.

———————————————-

„Rašino selo” bez prefiksa „etno”

Na prvi pogled bi Rašin poduhvat mnogi krstili kao „etno-selo”, ali Stanojlović sa gnušanjem odbija takav prefiks, smatrajući da to nije u duhu tradicije našeg podneblja.

– Otvorite bilo koji rečnik srpskog jezika. Nećete tamo naći reč „etno” – objašnjava domaćin.

Advertisements

Дискусија

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Translate

BILJKA KOJA UBIJA ĆELIJE RAKA

DONACIJE – PayPal

RSS Novosti

Advertisements
%d bloggers like this: